Konjički travar Mirsad Krnjić iz sela Brđani kaže da kod njega ne prestaju dolaziti oboleli od dijabetesa tipa II, dijabetičari na insulinu, potencijalni “šećeraši”…
Vrlo svestan onoga čime se bavi, kaže da nikada ne preporučuje da se odbaci terapija lekara. Tek ukoliko dijabetičar primeti da mu njegov sirup “godi”, insulin ili tablete može postupno smanjivati. Najbolje je to učiniti uz konsultaciju s lekarom.
Prirodni sirup protiv dijabetesa, ili prirodni insulin, kako Mirsad zove čudotvorni preparat, koji je izrađen od nekoliko vrsta lekovitih biljaka, pronašao je pre skoro 30 godina njegov otac Osman. Strastveni zaljubljenik u prirodu i narodnu medicinu, tražio je način kako da pomogne prijateljima koji boluju od dijabetesa. Nije imao ambicije, nije ni razmišljao o tome da će u netaknutoj prirodi planine Bjelašnice “potrefiti” biljke koje će do danas izlečiti na stotine dijabetičara.
Ovaj čudotvorni sirup, koji se uzima tri puta tokom dana, po jedan fildžan (mala šoljica) pre jela, Krnjići su ispočetka delili besplatno. Kasnije, kada su ljudi počeli da prostižu sa svih strana, i kada su Krnjići morali svakodnevno da rade kako bi napravili dovoljne količine, sirup su počeli da naplaćuju, ali tek toliko da bi pokrili troškove i vreme.
„Pročula se priča o nama. Bosnom i Hercegovinom, ali i izvan granica, počele su kružiti priče kako neki ljudi iz Konjica mogu da izleče dijabetes. Ponekad je to malo i preuveličavano. Bolesni su odjednom počeli da pristižu sa svih strana. Međutim, mi nismo mogli da udovoljimo svakome. Nismo mogli da napravimo dovoljno sirupa, jer smo imali i druge poslove.
Sirup nam je odjednom počeo da stvara probleme. Ljudi bi dolazili iz dalekih gradova, a mi nismo imali sirup za njih. Događalo nam se da nam ljudi ne veruju. Nudili su novac, ali mi sirup jednostavno nismo mogli dobiti preko noći“ objašnjava Mirsad.
Prirodni insulin Krnjići proizvode po recepturi koju su spoznali pre tri desetleća. I tehnologija je ostala ista. Razlika je jedino u tome što je sirup poslednjih godina slat na analize u nekoliko referentnih laboratorija za ispitivanje njegove sigurnosti.
„Slali smo ga na kontrole u referentne laboratorije u zemlji. Nosili su ga i na ispitivanje u druge zemlje. Nalazi kažu da je sirup siguran za ljudsku upotrebu. Mogu ga korisiti i deca i stari ljudi.
Čudotvorni sirup protiv dijabetesa iz ovog malog hercegovačkog sela, do danas je, tvrdi Mirsad, dospeo u skoro sve kraje sveta.
Proces lečenja trebao bi da traje oko 40 dana posle čega bi trebalo da dođe do izlečenja.
„Prvo se uzima pola terapije, koja traje 20 dana. Već u tom razdoblju oboleli mora osetiti veliko poboljašanje“, rekao je Mirsad.
Iskustva obolelih koji su koristili čudotvorini sirup
Vojin Đukić iz Stanara kod Doboja otkako ujutro jede dva lista čuvarkuće, a tokom dana pije sirup konjičkih travara, dijabetes se kod njega normalizovao.
Na trpezu sam vratio sva ona jela koja sam voleo pre otkrivanja dijabetesa. I zaista se osećam pobednički kad god pojedem komad torte. I nemam nikakvih problema. Moj dijabetes ne prelazi šest jedinica. Očito da je Krnjićev sok uveo red u mom organizmu. Iako je redovno uzimao tablete, dijabetes nije mogao uvek da održati pod kontrolom.
Kadira Nuhanović iz Lukavca od dijabetesa je bolovala od 2003. godine. „Kada sam počela koristiti Osmanovu terapiju, moj dijabetes se za kratko vreme stabilizovao“, rekla je Kadira.
Zuhdija Ramić (36) iz Kuprešana pokraj Jajca uz pomoć Osmanove terapije odbacio je insulin za 75 dana terapije.
„Kada sam posetio doktora, moj dijabetes je bio 27 jedinica. Morao sam odmah početi da koristim insulin i promenim režim prehrane. Tako sam živeo šest godina, odnosno sve dok nisam saznao za konjičke čudotvorce.
Zahvaljujući njihovom biljnom sirupu i čajevima uspeo sam za 75 dana pobediti dijabetes.
(Atma.hr)
.jpg)
0 komentari:
Objavi komentar